Putem Londonu

"Are you sure you're staying here for 6 months only?"

"No, no, I'm staying here for 6 weeks."

"That's what I asked, 6 weeks."(1)

Iako mi je tokom leta krv jurnula u glavu u nekoliko navrata, prilično sam ubeđena da je službenica pasoške, imigracione ili koje već kontrole rekla ,,6 meseci". Nakon pitanja o svrsi posete, mestu boravka i još ponečemu, službenica me je konačno propustila na englesko tlo sa neumoljivo ozbiljnim izrazom lica, kojim kao da je htela da poruči "you lying little b1tch"(2). Nisam je mogla kriviti.

Mom slavnom ulasku prethodilo je dobrih 40 minuta čekanja u redu i buljenja u tablu "For All Other Passports"(3). U glavi mi je odzvanjala fraza iz srednjoškolskog udžbenika, ,,the English passion for queueing"(4), i iako sam u Srbiji navikla da čekam u redu za sve i svašta, nikada nisam postala very passionate about it(5). S druge strane (trake koja nas je delila), stanovnici UK i EU su prosto klizili ka svojim šalterima, i kasnije nisam mogla a da se ne zapitam da li su i oni bili uskraćeni za osmeh dobrodošlice kao i mi ,,ostali".

Nakon što sam s lakoćom pronašla svoj kofer, uputila sam se ka izlazu iz aerodroma u nadi da ću naći i svoje domaćine. Međutim, oni su prvi pronašli mene. :-) ,,Excuse me, are you Jelena?(6)" Okrenula sam se i ugledala Džejmsa koji me je dočekao najdobrodošlijim osmehom koji sam ikad videla, i koji je skoro u potpunosti zasenio sećanje na malopre pomenutog mrguda. Konačno sam mogla da odahnem, zajedno s majkom, ocem, bratom i društvom koji su željno iščekivali da javim da sam doputovala i da sam dobro, ili makar da nisam završila u belom roblju. Bilo je 1 ujutru i umesto da pokažem zahvalnost Džejmsu tako što ću da sednem na sedište i zaspim, ja sam neumorno brbljala narednih sat vremena, neuspevajući da savladam uzbuđenje.

Negde oko 2, pola 3, samo sam se srušila u krevet i pre nego što sam bila svesna toga, napolju je svanulo, a hodnikom je odjekivalo tabanje malih stopala. Izašla sam iz sobe i gvirnula preko gelendera, a u dnu stepenica su me dočekala ozarena lica dve male, preslatke devojčice. Avantura zvana Au pair u Engleskoj konačno je mogla da počne. 

Prevodilačke napomene, posvećene Maki:

(1) ,,Jeste li sigurni da ostajete samo 6 meseci?"

,,Ne, ne, ostajem 6 nedelja."

,,To sam i rekla, 6 nedelja."

(2) ,,kučko lažljiva"

(3) ,,Za sve ostale pasoše"

(4) ,,strast Engleza prema čekanju u redu"

(5) ,,preterano gajila strast prema njemu"

(6) Mako, ovo možeš i sama. :-)